Ali činjenica je da te dve stvari i nisu iste.   I za novac, i za valutu možemo da kažemo da poseduje sledeća svojstva:   1. Da su medijumi razmene tj. instrumenti koji posreduju između dve ili više strana. 2. Da su prenosivi i da možemo da ih stavimo u torbu ili džep. 3. Da su fizički izdržljivi odnosno da se ne oštećuju tako lako. 4. Da su deljivi i da možemo da ih razbijemo u manje ili ukrupnimo u veće delove. 5. Da su međusobno zamenljivi što znači da 100 dinara kod jedne osobe ima istu kupovnu moć kao 100 dinara kod druge osobe. 6. Da su obračunske jedinice odnosno standardizovane monetarne jedinice mere.   S tim što novac ima jedno bitno svojstvo više.   7. Za razliku od valute, novac je i skladište vrednosti na duži vremenski period. To znači da poseduje svojstvo očuvanja kupovne moći kroz dugi niz godina.   Evo jednog prostog primera poređenja novca i valute.   Dinar, evro ili dolar su valute jer mogu da se štampaju u nedogled. Na taj način, one gube kupovnu moć kroz inflaciju.   Sa druge strane, kada je dolar imao pokriće zlatom, onda je tada imao status novca. To je zato što zlato garantuje kredibilitet papirne hartije jer, kao što znamo, zlato je cenjeni plemeniti metal na širom planete usled svoje retkosti u prirodi.   Ono čemu upravo može da nam posvedoči ekonomska istorija jeste to da su se kroz vreme krunila velika bogatstva čim bi novac poprimio svojstvo valute i postepeno gubio na kredibilitetu.   U narednom tekstu pročitajte koji sve tipovi investitora postoje i po čemu se razlikuju.