Pisali smo već o nekim finansijskim instrumentima i upravo na berzi se trguje akcijama tj. udelima u javno ponuđenim kompanijama, obveznicama tj. dužničkim hartijama od vrednosti, a sa razvojem finansijske industrije počeli su da se nude i finansijski produkti poput ETF-ova i REIT-ova.   Svaka berza je karakteristična za sebe usled onoga šta se prodaje na njoj ili usled geografskog faktora tj. u kojoj zemlji je osnovana. Neke berze su specijalizovane i orijentisane samo za trgovinu sirovinama poput nafte, pšenice i zlata, dok ima onih na kojima se trguje samo tehnološkim akcijama – NASDAQ (National Association of Securities Dealers Automated Quotations) ili pak složenim finansijskim hartijama od vrednosti poput CME (Chicago Mercantile Exchange).   Najpoznatije svetske berze su Wall Street, londonska berza, amsterdamska berza i tokijska berza. Ukratko, berzu bi mogli da uporedimo sa pijačnim trgom ili bazarom, mesto gde se umesto svežeg voća i povrća prodaju finansijski instrumenti i finansijski produkti. Proces pojavljivanja neke kompanije na berzi se naziva inicijalna javna ponuda, gde investitori po prvi put mogu javno da kupe udeo u toj kompaniji.   Ukoliko se opredelite za ovakav vid investiranja, pročitajte šta je važno kod odabira brokera. U narednom tekstu, napravićemo osvrt na centralnu banku, čime zaokružujemo ovu kratku edukaciju o finansijskom svetu i njegovim učesnicima.