U ovom tekstu pružamo vam jasan uvid u razlike koje postoje između državne penzije i privatne penzije.

Osvrnimo se na to kako penzijski sistemi mogu funkcionisati. Svetska banka propisala je takozvana tri penzijska stuba. Prvi stub odnosi se na obavezno plaćanje  doprinosa u državni penzijski fond (PIO), čime se obezbeđuje državna penziju. Drugi stub, koji trenutno ne postoji u našoj zemlji, ali postoji u nekim zemljama u okruženju (Makedonija, Hrvatska) odnosi se na obavezno plaćanje doprinosa i u privatni penzijski fond od strane poslodavca, dok se treći stub odnosi na dobrovoljne uplate doprinosa u privatni penzijski fond. Dobrovoljne uplate u privatne penzijske fondove, na primer u naše fondove DDOR-Garant Ekvilbrio ili DDOR- Garant Štednja, može vršiti svako fizičko lice, ali i bilo koje pravno lice za svoje zaposlene u svojstvu poslodavaca.

U nastavku teksta predstavljamo vam ključne razlike između državne i dobrovoljne privatne penzije.

SISTEM UPLAĆIVANJA

Prva ključna razlika između PIO fonda i dobrovoljnog penzijskog fonda jeste u tome što se uplate u PIO fondu zasnivaju na sistemu međugeneracijske solidarnosti, što znači da se iz tekućih uplata penzijskih doprinosa zaposlenih finansiraju isplate penzionerima. To je takozvani. Bizmarkov sistem.

Dobrovoljni penzijski fond funkcioniše po sistemu ličnih računa, što znači da doprinose uplaćujete za sebe, na svoj lični račun u fondu gde vam se pripisuje prinos to jest zarada koju fond ostvari po osnovu ulaganja u različite finansijske instrumente. Ulaganja kroz dobrovoljni penzijski fond strogo su propisana zakonom i najvećim delom su usmerena na ulaganja u  finansijske instrumente sa fiksnim prinosima, na primer  državne obveznice i depozite u bankama. Ovakav pristup  ulaganjima  donosi stabilne prinose na dug rok i obezbeđuje mogućnost  da nakon 58. godine života  raspolažete dodatnim izvorom novca, u vidu sredstava sa vašeg računa dobrovoljne privatne penzije.

UPLAĆENI DOPRINOSI I VISINA PENZIJE

Bez obzira koliki doprinosi se trenutno uplaćuju u PIO fond, to ne  znači da će vaša buduća državna penzija biti u skladu sa visinom uplaćenih doprinosa. Postoji posebna kalkulacija koja uključuje različite paramatre, izmeuđu ostalog  pol, godine života,godine radnog staža, na  osnovu kojih se izračunava koliku ćete državnu penziju imati.

U dobrovoljnom penzijskom fondu možete sami  da okvrino projektujete svoju privatnu penziju, tako da zadovolji  vaše potrebe. Na visinu svoje privatne penzije možete direktno da utičete redovnim uplatama. Što više i što duže uplaćujete, možete očekivati veću privatnu penziju. Ideja je da tokom godina gradite svoju privatnu penziju koja će se postepeno akumulirati, kako po osnovu vaših uplata tako i po osnovu prinosa koje fond ostvari.

VISINA PENZIJSKIH DOPRINOSA

Sledeća ključna razlika je u visini penzijskih doprinosa koji se uplaćuju. Sa jedne strane država propisuje koliki će biti doprinosi zaposlenih koji se izdvajaju za PIO fond. Sa druge strane, svaki član dobrovoljnog penzijskog fonda sam određuje visinu i dinamiku uplate. To znači da možete da uplaćujete različite iznose kad god poželite.

MAKSIMALNI LIMITI PENZIJE

Država propisuje kako minimalnu, tako i maksimalnu isplatu penzije. To znači da bez obzira na visoku zaradu koju imate tokom radnog veka, postoji limit koji je država propisala preko kog neće isplaćivati penziju.

Visina privatne penzije zavisi od vaših uplata, perioda tokom kojeg uplaćujete  i prinosa koji fond ostvari. Kada govorimo o redovnim mesečnim isplatama privatne penzije ne postoje propisani limiti, već ste ograničeni jedino vašom akumuliranom sumom koju ste stekli tokom godina u dobrovoljnom penzijskom fondu. Sa druge strane, ako poželite jednokratnu isplatu veće sume novca, Zakonom o dobrovoljni penzijskim fondovima i penzijskim planovima propisano je da možete povući do 30% akumuliranih sredstava, za ostatak vi definišete visinu i dinamiku isplate. Ideja privatne penzije leži u redovnim mesečnim isplatama i zato je ovakav vid isplate ograničen.

NASLEĐIVANJE

Iako su i državna i privatna penzija nasledne, razlika leži u tome što naslednike državne penzije propisuje Zakon o PIO fondu, dok naslednike u dobrovoljnom penzijskom fondu možete da imenujete vi lično. Čak i kada nikoga ne navedete kao naslednike vašeg računa, postupa se po Zakonu o nasleđivanju,. Ono što je takođe važno, sredstva u dobrovoljnom penzijskom fondu nasledna su i tokom perioda uplate i tokom perioda isplate, odnosno u svakom trenutku i nasleđuje se sve što je akumulirano na računu u tom trenutku, bez ikakvih umanjenja.

PORESKA OLAKŠICA

Da bi motivisala i zaposlene i njihove poslodavce da počnu da uplaćuju u dobrovoljni penzijski fond, država je propisala poreske olakšice i za pravna i za fizička lica. Ako ste zaposleni, predlažemo vam da uplaćujete putem administrativne zabrane kako biste mogli da ostvarite dodatnu uštedu kroz ovu poresku olakšicu.

Poreska olakšica postoji upravo da bi motivisala zaposlene da planiraju svoju privatnu penziju na vreme i ona podrazumeva da su zaposleni oslobođeni plaćanja poreza na zarade čija je stopa 10%, ukoliko vrše uplatu u dobrovoljni penzijski fond putem administrativne zabrane. Ušteda od 10% koja se ostvaruje kroz poresku olakšicu od svake uplate, obračunava se do maksimalnog neoporezivog iznosa koji se menja svakog 1. februara. Za 2024. godinu maksimlani neoporezivi iznos je 8.101 dinar.

Primera radi, ako uplaćujete 8.101 dinar u dobrovoljni penzijski fond putem administrativne zabrane, na ime poreza uštedećete 810,10 dinara i za taj iznos će poslodavac korigovati (uvećati) vašu neto zaradu.

Na ovaj način možete da uštedite do 9.721,20 dinara na godišnjem nivou, samo za 2024. godinu.

Poreska olakšica od 10% nije mala i zato je preporučujemo svim zaposlenima koji uplaćuju dobrovoljne penzijske doprinose da to rade upravo putem administrativne zabrane.

Iako možda zvuči kao da ćete preko ovog iznosa plaćati neke dodatne poreze, to nije tačno.  Maksimalni neoporezivi iznos znači da će se poreska olakšica tj. ušteda koju ostvarujete, obračunavati samo do tog iznosa. Ukoliko  uplaćujete 10.000 dinara putem administrativne zabrane, vaša maksimalna ušteda biće 810 dinara.

Sa druge strane, postoji posebna poreska olakšica za poslodavce koja podrazumeva da se do istog iznosa ne plaćaju porezi i doprinosi po zaposlenom, na mesečnom nivou. Na ovaj način, poslodavci dugoročno brinu o svoju zaposlenima, motivišu ih da razmišljaju o privatnoj penziji na vreme i pružaju im benefit koji će zaposleni sigurno jednog dana iskoristiti.

Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da otklonimo neke vaše nedoumice i da vam ukažemo na podjednaku važnost planiranja kako državne, tako i privatne penzije.

Za sve dodatne informacije slobodno nas pozovite na broj telefona 0113036142 ili nam pišite putem email adrese info@garant-penzije.eu.