+381 11 3036 142 Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h

Pon - Pet 08:00 - 16:00h

Buđenje svesti - Međunarodni dan seoskih žena, 15. oktobar

Rodna ravnopravnost i govor o istoj nikad nije bio glasniji, nikad pristutniji ali koliko je zaista urodio plodom? Koliko smo svesni prava žene i položaja svih žena u našoj zemlji, posebno žena iz ruralnih sredina? Da bismo raširili svest o tome koliko je rodna ravnopravnost važna, pozivamo vas da saznate više o Međunarodnom danu seoskih žena koji se tradicionalno obeležava 15. oktobra.

Buđenje svesti – Međunarodni dan seoskih žena, 15. oktobar

DDOR-Garant osluškuje potrebe stanovništva i prati društvene tendencije, stoga znamo i podržavamo važnost širenja svesti o rodnoj ravnopravnosti i poboljšanju položaja seoskih žena u društvu.

 

Položaj seoskih žena u modernom društvu

 

U eri digitalizacije i tehnološkog napretka, kada svi jurišamo ka novim trendovima, postoje žene u seoskim sredinama koje na pitanje gde rade odgovaraju sa: „Nigde“. Nije to zato što one zaista ne rade ništa i nemaju poslovne obaveze, već zato što je u društvu podrazumevano da žena doprinosi kućnom budžetu jedino ako je u poslovnom odelu i na štiklama, odsutna od kuće veći deo dana. Sve ostalo što uradi, ne priznaje se i ne vidi.

 

Na selu su poslovi fizički zahtevniji i dele ih podjednako žene i muškarci. Ali ipak, satistika beleži da žene imaju neoporedivo manje imanja i drugih dobara u svom vlasništvu. Pravo žene je da, ukoliko već ima toliko udela u poslu, ima udela i u doborbitima toga što posao donosi, zar ne?

 

Kada je reč o privredi, prava žene su pod velikim znakom pitanja. U ruralnim srpskim sredinama, žene imaju najveći udeo u proizvodnji hrane i odgajanju stoke, ali tek 12% njih ima vlasništvo nad poljoprivrednim gazdinstvom. Dakle, njihov učinak je 100% ali legitimitet je sveden na minimum.

 

Zbog toga one imaju znatno smanjene finansijske mogućnosti, ali nije to gorući problem. Problem je što to automatski znači da žene na selu nemaju mogućnost za razvoj i usavršavanje, nemaju uslove za brigu o zdravlju jer nemaju zdravstveno osiguranje, nemaju pravo na penziju, što je daleko od načela rodne ravnopravnosti.

 

Dakle, prava žene svode se na neplaćeni rad, stoga je od izuzetne važnosti da se 15. oktobar obeležava kao dan otrežnjenja i upozorenja na ovaj značajan društveni problem.

 

Kako je počela borba za prava seoskih žena

 

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine. Detaljnom analizom statistike, Ujedinjene nacije došle su od zaključka da je položaj žena ozbiljan društveni problem iako je doprinos žena za razvoj poljoprivrede i doprinos prehrambenom suverenitetu zemlje neprikosnoven. Tada su se i vlade drugih država obavezale da seoskim ženama omoguće ravnopravan pristup u svim nivoima vlasti, kao i odgovarajuću poziciju pri kreiranju razvojne putanje sela.

 

Ovaj datum je značajan jer podseća državne institucije da prava seoske žene da poseduje imanje, da se usavršava, da ima dodatne prihode, da ima zdravstveno i penzijsko osiguranje, ne treba da budu zanemarena i periferna.

 

Statistički podaci o seoskim ženama koji zabrinjavaju

 

Podaci koji se tiču žena iz seoskih sredina poprilično su kontradiktorni sa načelima rodne ravnopravnosti i prava. Prava žene u seoskoj sredini su trajno ugrožena, a na to nas podseća sledeća statistika:

 

  • Kuće u kojima žene na selu žive u 88% slučajeva su u vlasništvu muškarca. Toliki postotak žena ne poseduje nekretninu u kojoj savkodnevno živi i naporno radi. Rad na imanjima je takođe svakodnevan a čak 8 % žena ne poseduje zemlju

 

  • Žene su nosioci 17,3 odsto gazdinstava u Srbiji – postoji 106.946 žena nosilaca gazdinstava naspram 510.419 muškaraca

 

  • Žene u statusu „pomažućeg neplaćenog člana (poljoprivrednog) gazdinstva“ lišene su mnogih prava koja se mogu ostvariti u drugim formama radnog odnosa. U različitim izvorima govori se o različitom broju ovih lica – prema Anketi o radnoj snazi u Srbiji je 6,7% ukupne zaposlenosti odlazi na pomažuće članove domaćinstva, a žene čine 74% ove kategorije.

 

  • Preko 40% žena radnog uzrasta isključeno je sa tržišta rada (u odnosu na 27% muškaraca), a najviše neaktivnih žena je u Vojvodini (44,5%) gde je i najveći rodni jaz u stopama neaktivnosti muškaraca i žena (17,6 procentnih poena). Najviše žena radi u sektoru usluga (67,5% ukupno zaposlenih žena), a znatno manje u poljoprivredi (16,2%) i industriji (16,3%).

 

  • Žene na selu najčešće nemaju zdravstvenu knjižicu i ne obavljaju preventivne ginekološke i druge obavezne lekarske preglede.

 

Da bi se ovaj značajan problem rešio, potrebna je informisanost, ulaganje u obrazovanje i dodatnu edukaciju, u širenju poslovnih mogućnosti i ekonomskom osnaživanju žena.

 

  • Zašto se zaposleni u IT sektoru odlučuju za privatnu penziju?


    Verovatno svi znate nekog IT stručnjaka ili ste putem posla dolazili u kontakt sa njima. Priča se da je ovo zanimanje „novog veka“ i da kadrova u informacionim tehnologijama ima i previše. Međutim, kako oni sami kažu, IT sektor u Srbiji je spreman da podnese duplo veći broj mladih i obučenih kadrova, s obzirom na to da se u svetu naši stručnjaci veoma dobro kotiraju.
  • Kako doći do dve penzije – državne i privatne?


    Penzija je nešto o čemu obično ne razmišljamo mnogo u dvadesetim i tridesetim godinama. Mislimo da nam je daleko i da će se mnoge stvari promeniti u naredne 3 ili 4 decenije. Ipak, za sada, sve nas na kraju sačeka državna penzija.
  • 31. oktobar - Svetski dan štednje


    Kada kažemo „štednja“ verovatno najveći broj ljudi prvo pomisli na štednju u bankama. Bez obzira da li je to štednja u dinarima ili štednja u evrima, sa ili bez oročenja, važno je informisati se i o drugim finansijskim sektorima.
  • KONTAKTIRAJTE NAS