Nama je ova šarolikost izbornih sistema širom sveta, međutim, bila povod i za podsećanje na podjednako raskošnu paletu penzijskih sistema u razvijenim zemljama. U mnogima od njih je privatna penzija jedan od nosećih elemenata u planiranju prihoda za starost, pardon, kasnije doba.   Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od oko 50 triliona dolara u raznim instrumentima za planiranje penzije, oko 32 triliona se nalazi upravo u fondovima koji funkcionišu po principima sličnim onima po kojima rade dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji.   Kod nas su privatne penzije dobrovoljne, a domaći dobrovoljni penzijski fondovi posluju već petnaestak godina i svojim članovima i te kako uvećavaju novac – njihovu buduću penziju. Indeks FONDEKS – koji je uspostavila Narodna banka Srbije kako bi predstavila trend kretanja sistema dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji – iznosi 8,4%, posmatrano od početka poslovanja.   U poslednje dve godine, prema izveštajima Narodne banke Srbije, broj korisnika usluga doborovoljnih penzijskih fondova u Srbiji povećan je za više od 10 hiljada, na preko 203 hiljade na kraju septembra 2020. Ipak, u odnosu na broj zaposlenih u Srbiji, to je svega nešto više od 9%, tako da je potencijal za dalji razvoj veliki.   Pogledajte na našem sajtu kako funkcionišu privatne penzije. Možda se ispostavi da je to pravi put i za vas, kao dodatak državnoj penziji ili čak kao glavni prihod u (dalekoj, ili ne tako dalekoj) budućnosti.   Spremite kokice za inauguraciju 20. januara, a papir i olovku za svoje računice.