+381 11 3036 142 Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h
Pon - Pet 08:00 - 16:00h
+381 11 3036 142 Ponedeljak - Petak 08:00 - 16:00h
Pon - Pet 08:00 - 16:00h
Predstavljamo vam drugi deo intervjua sa našom sagovornicom Sofijom Bajić, predsednicom udruženja „Biznis na štiklama“ s kojom smo dallje razgovarali o nastanku udruženja, važnosti finansijske edukacije i sigurnosti koja je potrebna svakoj ženi preduzetnici.
Kako ste došli na ideju da osnujete udruženje „Biznis na štiklama“? Šta biste istakli kao najveći uspeh vašeg udruženja?
Sasvim slučajno, posetila sam nekoliko događaja za preduzetnice u regionu i shvatila da je upravo „Biznis na štiklama“ ono što nam fali u Novom Sadu. Prva konferencija „Biznis na štiklama“ koju smo održale 15. juna 2017. godine pokazala nam je da je to potreba gotovo svih gradova u Srbiji, pa smo tako odlučile da pored te velike godišnje konferencije, koja se tradicionalno održava svakog 15. juna, pokrenemo i karavan „Štiklanje uz kafu“ i tako posetimo i druge gradove u Srbiji. Pa smo tako bile u Pančevu, Bačkoj Palanci, Inđiji… Takođe, uvek se rado odazovemo i posetimo sve događaje na koje nas pozovu. Jer, opet ponavljam, ljudi su najbitniji.
Osim konferencije, kao najveći uspeh Udruženja izdvojila bih projekat „Women Business HUB“ Interreg IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska 2014 – 2020 koji smo realizovale u saradnji sa Poduzetničko razvojnim centrom Općine Erdut, lokalna razvojna agencija. Ovaj projekat omogućio nam je da u Novom Sadu otvorimo i opremimo Ženski biznis centar i da na četvrtom spratu zgrade u Vase Stajića 6 svakodnevno dočekujemo žene koje su želje samostalnosti i voljne da uče, rade i postanu same svoje gazdarice.
Molim vas da nam detaljnije objasnite na koje sve načine Vaše udruženje pomaže u osnaživanju ženskog preduzetništva.
Do sada u Novom Sadu i šire organizovale smo preko 100 događaja za umrežavanje i deljenje znanja i iskustava po pitanju ženskog preduzetništva. Osim ovih događaja, svake godine sprovredemo i po nekoliko projekata kroz koje ženama omogućujemo veoma vredne edukacije.
Odskora, počele smo i uslugu, ispostavilo se, izuzetno potrebnih, personalizovanih konsultacija 1 na 1 u domenu prodaje, marketinga, knjigovodstva, finansija i svih tih neophodnih znanja koja za biznis život znače.
Zaista puno radimo i svuda nas ima, te savetujemo sve dame željne znanja i podrške da nas prate na našim društvenim mrežama, jer tu redovno najavljujemo sve naše aktivnosti.
View this post on Instagram
Kako biste ocenili važnost finansijske edukacije među preduzetnicama?
Posle mreže poznanstava i dobrih komunikacijskih veština, rekla bih da je upravno finansijska pismenost najvažniji preduslov za uspeh. Znate, ne možemo svi sve znati i nismo svi za sve rođeni, ali finansije su nešto u šta preduzetnice treba da se razumeju. Makar na onom osnovnom nivou. Za ostalo postoje finansijski savetnici.
Ja svoj uspeh ogromnim delom dugujem delegiranju. Zato kod nas u Udruženju stvari i funkcionišu. Zato što stručnjakinjama oko sebe kompletno prepuštam njihov deo posla bez gotovo ikakvog nadzora. Osim ako niste u medicini ili ne radite neki mnogo pipav posao koji baš zahteva „oko za detalje“ perfekcionizam i potreba za kontrolom mogu da vam budu veliki neprijatelji. Zato ja, stvari u koje se ne razumem i koje nemam vremena da učim, prepuštam stručnjacima i nikada mi nije žao da izdvojim novac za dobru konsultaciju.
Sa tim na umu, finansijska edukacija je važna, ali moj savet preduzetnicama koje često misle da sve mogu same, je da rade pametno, a ne previše, da zarade dovoljno da mogu da plate savetnike i saradnike. Sav taj novac je ulaganje u budućnost i iskusni preduzetnici znaju da će se isti taj novac vratiti mnogostruko.
Da li mislite da je jedan od načina za sticanja dugoročne finansijske stabilnosti kod žena koje se bave preduzetništvom i uplaćivanje u dobrovoljni penzijski fond?
Postoji jedna mnogo dobro engleska izreka koja kaže… „Do not put all your eggs in one basket“, u veoma slobodnom prevodu… Nemojte sav svoj novac da stavljate u istu slamaricu. Dobrovoljni penzijski fond je sjajna stvar koja kupuje najvredniju stvar na svetu, a to je sloboda. Takođe, uslovi su daleko fleksibilniji i rekla bih pristupačniji od postojećih rešenja na koja smo navikli.
Imala sam priliku da se upoznam sa dobrovoljnim penzijskim fondom DDOR Garanta i toplo ga preporučujem svim preduzetnicama. A, ono što me veoma raduje je što sve članice udruženja „Biznis na štiklama“ uživaju posebne pogodnosti i olakšice ukoliko odluče da je privatna penzija DDOR Garanta pravo rešenje za njihovu dugoročnu finansijsku stabilnost.
Za kraj, pozivam sve žene bile one preduzetnice ili ne, da dođu na neki od naših događaja, da vide šta radimo, da postanu članice udruženja Biznis na štiklama i samim tim ostvare mnoge benefite, pa tako i lakši „ulaz“ u Vaš dobrovoljni penzijski fond.
Kao iskusna preduzetnica, naravno da sam „uradila matematiku“ i jednostavno rečeno… Isplati se.
Bitno je da i o ovom polju svog života razmišljaju jedan korak unapred i da budu progresivne. Privatna penzija je jedno od rešenja za finansijsku nezavisnost i dugoročnu finansijsku stabilnost.
Svi smo u nekom trenutku razmišljali o tome da imamo svoj posao i budemo sami sebi šefovi. Ipak, svet preduzetništva nije uvek toliko jednostavan. Osim ekonomskog aspekta, tu su i ljudski faktori. Žensko preduzetništvo je još uvek tema sa brojim potpitanjima. Istraživanja pokazuju da trenutno ima više muškaraca u preduzetništvu, ali zašto je to tako? Još bitnije, zašto je važno da dođe do veće jednakosti u tom polju i šta je najveća prepreka?
Preduzetništvo je stvaranje ili izvlačenje ekonomske vrednosti. Preduzetnik je pojedinac koji stvara i/ili ulaže u jedno ili više preduzeća, snosi većinu rizika i uživa većinu nagrada. Proces osnivanja preduzeća je poznat kao preduzetništvo. Preduzetnik se obično posmatra kao inovator, izvor novih ideja, dobara, usluga i poslovanja/ili procedura.
Iz ove definicije možemo zaključiti da je glavna stvar koja se povezuje sa preduzetništvom inoviranje, što podrazumeva preuzimanje rizika i hrabrost da se pronađe pravi put kako bi se ideja pretvorila u realnost, odnosno u novi proizvod ili uslugu. Nije ni malo lako, složićete se, na tom putu ima mnogo prepreka koje treba prevazići. Ali zato biti preduzetnik otvara mogućnost da pokrenete sopstveni biznis i radite ono što najviše volite, ostvarite finansijsku slobodu, postavljate sopstvene ciljeve i pomerate granice. Žene u biznisu, i pored olakšica, imaju i brojne poteškoće. Zašto je to tako, pročitajte u nastavku.
Razlika između žena i muškaraca u preduzetništvu je svakako motivacija. Prema gore navedenom istraživanju, glavna motivacija kod žena jeste autonomnost i fleksibilnost. Ipak, samom preduzetništvu ili biznisu pristupaju dosta opreznije i sporije. Pokazuje se da su žene preduzetnice spremnije na trening i usavršavanje u određenom izabranom sektoru, dok je kod muškaraca veći fokus na klijentima. Zato može da se zaključi da je ženama potrebno više vremena kako bi bile u potpunosti sigurne u svoju odluku. Daju sebi vremena da steknu sve preduslove i dobro razmisle o svakom aspektu. Veća sigurnost dolazi i od podrške koju pruža okolina. Ukoliko postoji dobar sistem podrške, veće su šanse da će se smelije odlučiti na taj korak i ući u svet preduzetništva.
UN Women je uradilo istraživanje koje na globalnom nivou pokazuje veliku važnost ženskog preduzetništva. Ekonomsko osnaživanje žena jeste jedna od bitnijih stvari za postizanje jednakosti. Ipak, potrebno je krenuti i od samog početka i redefinisati način na koji se mlade devojke edukuju o preduzetništvu i mogućim opcijama. Samim tim, opet se vraćamo na podršku, da li ona postoji i kako se implementira?
U Srbiji se godinama unazad radi na stvaranju podrške a pomoć za žene preduzetnike predstavlja polje koje ima veliki potencijal. Jedno od takvih udruženja kod nas jeste klub Biznis na štiklama u Novom Sadu. Osnovani su 2016. godine i od tada su organizovali veliki broj konferencija i diskusija, te sprovele pregršt projekata koji imaju za cilj da svim ženama u preduzetništvu pruže podršku. Ključno je što se tu nalaze i žene koje planiraju ili žele da pokrenu svoj biznis, te im se pruža dodatna edukacija i korak po korak kako da što sigurnije uđu u svet preduzetništva.
Sa predsednicom udruženja, Sofijom Bajić, razgovarao je tim DDOR Garant-a. O pitanjima kao što su podsticaji za žene preduzetnike, status žena koje imaju svoj biznis, o teškoćama i izazovima i koje subvencije za žene preduzetnice sve postoje, razgovarali smo sa damom koja nam je dala jasnu sliku položaja žene u biznisu kad je naš region u pitanju.
1. Kako biste opisali trenutnu poziciju žena u preduzetništvu?
Statistika kaže da su preduzetništvu u Srbiji više skloni muškarci (33%) nego žene (27%). Postoji i razlog zašto. Muškarci imaju pristup većem početnom kapitalu od žena, samim tim što imaju više nepokretne imovine na svom imenu. Stoga, kada ste žena u Srbiji, kredit nije lako dobiti. No, u poslednjih nekoliko godina, Grad Novi Sad, pokrajinski sekretarijati i ostale institucije su zasukali rukave i ozbiljno se pozabavili ovom tematikom. Tako je Novi Sad prvi grad koji je ženama obezbedio subvencije za samozapošljavanje. Šta to konkretno znači?
Žene konačno mogu da registruju svoje biznise i makar prvih godinu dana da ne razmišljaju o plaćanju poreza i doprinosa, što je za početnike u poslovanju velika olakšica. Verujemo da će u skorijoj budućnosti sve lokalne samouprave u Srbiji uraditi nešto slično i da će žene moći lakše da pokreću sopstvene biznise.
2. Šta smatrate da je najbitnije da znaju kada se odluče da naprave prvi korak ka preduzetništvu?
Čvrsto verujem da je najbitnije da znaju ljude i to je ono što konstantno promovišemo u udruženju Biznis na štiklama. Jednom mesečno u našim prostorijama na adresi Vase Stajića 6 u Novom Sadu, organizujemo sada već poznato „Štiklanje uz kafu“ gde preduzetnice i one koje tek planiraju to da postanu mogu da dođu, da se predstave i da razmene iskustva i kontakte sa drugim ženama. Taj famozni „networking“ je postao tako izlizana reč, ali za svaki uspeh potrebna je mreža poznanstava i podrške. Ne možete da zamislite koliko poslova je sklopljeno na kod nas na „kafici“. Nismo mi to izmislile. Muškarci to rade vekovima. Mi smo samo džentlmenske klubove i kafanu premestile kod nas i učinile ih pristupačnijim ženskom senzibilitetu i biću.
Ostatak intervjua sa našom sagovornicom možete pročitati u narednom tekstu.
